Стваралаштво руског архитекте Николаја Петровича Краснова (Хоњатиново, 1864 – Београд, 1939), дало је посебно обележје српској архитектури између два светска рата. Руски царски архитекта, припадник двора Романових, Краснов је након Октобарске револуције емигрирао у Краљевину Југославију, а његов долазак у Београд значио је стварање нове естетике града у којој се као посебан аспект издвајају монументална здања руске провинијенције. Његови архитектонски пројекти, између осталих, укључују пројектовање Зграде Архива Србије, Палате Министарства финансија Краљевине Југославије, али и радове на Палати Народне скупштине, Дворског комплекса на Дедињу и многим другим објектима који представљају део идентитета престонице и од којих су неки временом уврштени у споменике културе. Као архитекта изразитог уметничког сензибилитета оставио је за собом грађевине наглашеног ликовног израза, али и велики број акварела и цртежа кућа, сакралних и меморијалних објеката, ентеријера, намештаја и различитих архитектонских детаља. Излагањем Красновљевих цртежа и акварела културној јавности биће приказан део рада овог архитекте који до сада није био довољно осветљен.